Beograd

Beograd je glavni grad,prestonica  Srbije.

Naslovna > Upoznajte Beograd > Činjenice o Beogradu > Geografski položaj Geografski položaj Beograd se nalazi u jugoistočnoj Evropi, na Balkanskom poluostrvu. Leži na ušću Save u Dunav, na kosi između aluvijalnih ravni. Vode reka ga opasuju sa tri strane i zato je, od iskona, čuvar rečnih prolaza. Zbog takvog položaja, sa pravom je nazivan “kapijom” Balkana i “vratima” srednje Evrope. Temenom te kose, od Kalemegdana, Knez Mihailovom ulicom, preko Terazija do Slavije, vodi glavna gradska arterija. U Knez Mihailovoj ulici obeležene su koordinate Beograda: 44049′14″ severne geografske širine 20027′44″ istočne geografske dužine nadmorska visina 116,75 m. Beograd je raskrsnica puteva Istočne i Zapadne Evrope koji moravsko-vardarskom i nišavsko-maričkom dolinom vode na obale Egejskog mora, u Malu Aziju i na Bliski istok. Beograd leži na Dunavu, plovnom putu, koji povezuje zapadnoevropske i srednjoevropske zemlje sa zemljama jugoistočne i istočne Evrope. Izgradnjom veštačkog jezera i elektrane Đerdap, Beograd je postao rečno-morsko pristanište. U njegovu luku dolaze brodovi iz Crnog mora, a puštanjem u saobraćaj kanala Rajna - Majna - Dunav, našao se u središtu najznačajnijeg plovnog puta u Evropi: Severno more - Atlantik - Crno more.

Sport i rekreacija

U Beogradu postoji oko 1000 sportskih objekata koji pokrivaju čitavu teritoriju grada i opremljeni su za skoro sve aktuelne sportove, na svim nivoima takmičenja. U ovom pregledu su dati samo najznačajniji i najveći sportski objekti. Beograd je bio domaćin mnogih velikih sportskih događaja, a klubovi iz Beograda su bili prvaci Evrope i Sveta. Činjenice o Beogradu “Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude. Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši. Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava.” O Beogradu napisao: Ivo Andrić, srpski nobelovac BEOINFO arhiva Vrh strane

aik banka

Cena je pocela da raste ali ja mislim da ce nastupiti ponovni pad jer se tice cele situacije o Kosovu i o svim politickim pitanjima.

Nasa berza i celo trziste je jako slabo i reaguje na sve promene .

Najprometnije akcije AIK banke
16:50 | Izvor: B92, ac-broker.co.yu
Beograd — Poslednji dan u nedelji obeležilo je blago povećanje berzanskog indeksa Beleks 15 koji je dostigao nivo od 2.863 poena.

U poređenju sa prethodnom sedmicom, Beleks 15 porastao je za 2,84 odsto, na 2.863,24 poena, a Beleks lajn za 0,82 odsto, na 4.472,07 poena. Promet iz kontinuirane trgovine bio je nešto manji nego dan ranije i vredeo je 614,3 miliona dinara (7,54 miliona evra).

Najtrgovanija hartija bila niška AIK banka (AIKB) uz realizaciju od 342,6 miliona dinara. Ponovo je AIK banka zabeležila veliki promet uz rast cene od 2,5 odsto i dnevni maksimum od 11.600 dinara. Nakon nekoliko dana trgovine po ceni od 5.000 dinara, prioritetne akcije ovog emitenta porasle su skoro maksimalnih 20 procenata uz promet od 7,3 miliona dinara.

Agrobanka (AGBN) je zabeležila realizaciju od 32,7 miliona dinara uz pad cene od 1,6 odsto ali je uprkos tome na nedeljnom nivou zabeležila značajan oporavak za više od 6 procenata.

Četvoroprocentno povećanje vrednosti zabeležilo je beogradsko Globos osiguranje (GLOS) kao i zemunski Ikarbus (IKRB), dok je blagi rast vrednosti ostvario bečejski Soja protein (SJPT) uz dnevni maksimum od 22.500 dinara.

Na aukcijskom tržištu, Jafa se uz mali promet vratila na nivo od 38.000 dinara dok je beogradski Stari grad (STGR) dostigao istorijski maksimum od 11.000 dinara uz promet od 1,5 miliona dinara. Prvo trgovanje apatinskim Rapidom okončano je rastom cene od skoro 95 procenata uz skromnu realizaciju.

Nakon ovonedeljnog preuzimanja na ceni od 34.000 dinara, šidski Mlintest (MLNT) je već danas pao na nivo od 28.000 dinara uz promet od 1,5 miliona dinara.

Vi ako imate neki komentar vi pisite.